Pure Pure 4K Blend protein čokolada lešnik 1kg

Proteini mleka predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti mleka, i sa nutritivnog, i sa tehnološkog aspekta. Proteini mleka različitog porekla imaju različite fizičko-­hemijske, funkcionalne i tehnološke karakteristike, koje imaju široku primenu u prehrambenoj industriji, a i sadržaj proteina u mleku različitog porekla može da varira.

Koncentrovani proteini mleka dobijaju se iz punomasnog, obranog i delimično obranog mleka, najčešće kravljeg, primenom fizičkih tehnika separacije da bi se uklonile neproteinske komponente.

Pod koncentratima proteina mleka podrazumevaju se proizvodi kod kojih je sadržaj proteina mleka između 40 i 90% (suve materije), dok izolate proteina mleka karakteriše sadržaj proteina koji je veći od 90%. Koncentrati i izolati proteina mleka su kompletni, biološki visoko vredni proteini mleka koji u istom odnosu sadrže i kazeine i proteine surutke i mleko iz kojeg su dobijeni. Ovi proteini su u svom prirodnom stanju, tako da se kazeini nalaze u formi koja je slična inicijalnoj kazeinskoj micelamoj strukturi u mleku, dok su proteini surutke uglavnom nedenaturisani, ukoliko je temperatumi tretman u toku procesa proizvodnje držan na minimumu. MPC i MPI u odnosu na obrano mleko u prahu i punomasno mleko u prahu karakteriše značajno veća količina proteina i niži sadržaj laktoze, te predstavljaju koncentrisane izvore proteina za poboljšanje nutritivnih vrednosti krajnjih proizvoda. Proizvodnja proteina mleka podrazumeva primenu procesa fizičke separacije i ,,prosto" koncentrisanje proteina mleka bez značajnog uticaja na promenu hemijskih osobina komponenti mleka, te se zato smatra da su koncentrovani proteini mleka jednako nutritivno vredni kao i mleko iz kojeg su dobijeni i da je svarljivost proteina jednaka kao i svarljivost proteina početne sirovine.

Proteini kravljeg mleka su proteini potpune biološke vrednosti. Pod njima podrazumevamo da protein sadrži sve esencijalne aminokiseline koje mogu biti korišćene za sintezu proteina. Za razliku od proteina goveđeg mesa, proteina soje i proteina pšenice, ta vrednost za proteine mleka veća.

Kao što smo pomenuli, proteine kravljeg mleka čine dve velike grupe proteina – kazeini i proteini surutke. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina kravljeg mleka, dok proteini surutke predstavljaju ostatak, oko 20%. U kravljem mleku ima kazeina od 2,8 do 3,4%. On nastaje iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najzastupljenija aminokiselina u njemu je neesencijalna, glutaminska kiselina. Osim aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin.

Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. On nije jedinstven protein, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta – najviše ima alfa-kazeina, potom beta-kazeina, a najmanje su zastupljene gama-frakcije. Iz alfa-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su međusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili micele različitih veličina. To su jedinjenja koja utiču na kiselost mleka. Ona nose veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa, i zato privlače velike količine vode. Zahvaljujući tome, kazein se u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji.

Surutka predstavlja sporedni produkt proizvodnje sireva i, osim proteina u sirovoj formi, sadrži mast, laktozu i ostale materije. Sirova surutka se prerađuje kako bi se dobili proteinski bogati koncentrati i proteinski izolati. Sastavne delove proteina surutke čine veće količine globularnih proteina beta- i alfa-laktoglobulina - koji čine oko 70 - 80% ukupnih proteina surutke. Ostali proteini se nalaze u manjoj količini, i čine ih imunoglobulini IgG, IgA i IgM, glikomakropeptidi, serum albumini, laktoferin, laktoperoksidaze i lizozimi. Proteini surutke sadrže i biopeptide - manje peptidne jedinice izvedene od različitih proteina.

Osim visokog sadržaja proteina, koncentrati i izolati proteina mleka sadrže značajne količine minerala, poput kalcijuma, magnezijuma i fosfora, pa se i nalaze u velikom broju prehrambenih proizvoda obogaćenih proteinima (uglavnom u obliku zamena za obrok), raznih napitaka i štanglica (Protein Bar). Koriste se i u dečijoj ishrani, medicinskoj ishrani (enteralna hrana), u proizvodima za regulisanje telesne mase, u ishrani za starije ljude, u praškastim dijetetskim proizvodima (dodacima ishrani i proizvodima namenjenim sportistima).

Doziranje proteina surutke kao dodatka ishrani je varijabilno. Kod sportista ona često ide u opsegu od 10 do 25 g/dan, a pri intenzivnijim fizičkim opterećenjima i više.

L-glutamin je poluesencijalna ili potencijalno esencijalna proteinska aminokiselina koja je prisutna u svim bićima. U normalnim uslovima, telo može da sintetiše dovoljne količine L-glutamina za zadovoljavanje fizioloških potreba organizma. Smatra se da je L-glutamin jedna od najvažnijih aminokiselina u trenucima kada je telo izloženo metaboličkim stresnim situacijama: trauma, kancer, sepsa i opekotine. Pri tim uslovima, L-glutamin postaje esencijalna aminokiselina, i zato je veoma bitno da se obezbedi svakodnevni adekvatni unos ove aminokiseline kako bi se zadovoljili fiziološki zahtevi nastali u ovakvim situacijama.

L-glutamin je najrasprostranjenija aminokiselina u ljudskom telu i pretežno se sintetiše i skladišti u skeletnim mišićima. Ona učestvuje u brojnim reakcijama u telu, kao što su regulacija acido-bazne ravnoteže, učestvovanje u formiranju purinskih i pirimidinskih nukleotida, aminošećera (glukozamina), L-glutamata i drugih aminokiselina, nikotinamida, adenin-dinukleotida i glutationa. Takođe učestvuje u sintezi proteina, produkciji energije, kao i u neophodnoj produkciji D-glukoze i glikogena.

Brojna istraživanja su pokazala pozitivno dejstvo L-glutamina na sportske performanse, obnovu zaliha glikogena nakon napora, održavanje normalne neuroloske funkcije, rast i održavanje mišićne mase i ostalo.