Kalijum za mišiće, nerve i ravnotežu elektrolita

Kalijum – mineral i elektrolit za mišiće, nerve i krvni pritisak

Kalijum je esencijalan mineral i jedan od najvažnijih elektrolita u organizmu. Najveći deo nalazi se unutar ćelija, gde zajedno sa natrijumom održava raspodelu tečnosti i električni potencijal potreban za prenos nervnih impulsa, kontrakciju mišića i pravilan rad srca.

Za razliku od mnogih drugih suplemenata, kalijum ne treba uzimati preventivno u proizvoljnim dozama. I premala i prevelika koncentracija u krvi mogu izazvati opasne poremećaje srčanog ritma. Rizik zavisi od funkcije bubrega, lekova i razloga zbog kojeg je došlo do gubitka elektrolita.

U ponudi se nalaze kalijum-hlorid u kesicama i kombinacije kalijuma sa magnezijumom u kapsulama ili tečnom obliku. Ovi proizvodi nemaju istu namenu niti se koriste u istoj količini.

Za šta je kalijum potreban?

Kalijum doprinosi:

• normalnom funkcionisanju nervnog sistema;
• normalnoj funkciji mišića;
• održavanju normalnog krvnog pritiska.

Električni impulsi u srčanom i skeletnim mišićima zavise od pravilne raspodele kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma. Zbog toga značajno odstupanje koncentracije kalijuma može izazvati slabost mišića, poremećaj rada srca i druge ozbiljne simptome.

Ishrana bogata kalijumom, naročito iz voća, povrća, mahunarki i drugih neprerađenih namirnica, povezana je sa boljom kontrolom krvnog pritiska. To ne znači da osoba sa hipertenzijom treba samostalno da uzima kalijum u tabletama, jer mnogi lekovi za pritisak istovremeno povećavaju njegovu koncentraciju.

Prirodni izvori kalijuma

Kalijum se nalazi u velikom broju namirnica. Dobri izvori su:

• krompir i batat;
• pasulj, sočivo i druge mahunarke;
• paradajz i proizvodi od paradajza;
• spanać, blitva i drugo povrće;
• banane, pomorandže, avokado i kivi;
• suve kajsije i drugo sušeno voće;
• orašasti plodovi i semenke;
• mleko i jogurt;
• riba i meso.

Banana je poznat izvor, ali nije jedina niti nužno najbogatija namirnica. Porcija pasulja, krompira ili zelenog povrća može obezbediti jednaku ili veću količinu.

Potrebe odraslih mere se u gramima, dok suplementi najčešće obezbeđuju znatno manje količine. Za zdrave osobe najbezbedniji način povećanja unosa obično je raznovrsnija ishrana, a ne visokodozni dodatak.

Kada može nastati nedostatak kalijuma?

Smanjena koncentracija kalijuma u krvi naziva se hipokalemija. Retko nastaje samo zato što je ishrana nekoliko dana sadržala manje kalijuma. Češći uzroci su pojačani gubici ili pomeranje kalijuma iz krvi u ćelije.

Mogući uzroci uključuju:

• dugotrajno povraćanje ili dijareju;
• primenu određenih diuretika;
• prekomernu upotrebu laksativa;
• intenzivno znojenje uz neodgovarajuću nadoknadu;
• pojedine hormonske poremećaje;
• nedostatak magnezijuma;
• određene lekove i medicinske postupke.

Blagi nedostatak može proći bez jasnih simptoma. Kod većeg pada mogu se javiti:

• slabost i umor;
• mišićni grčevi ili trzaji;
• zatvor;
• lupanje ili nepravilan rad srca;
• izražena mišićna slabost;
• u težim slučajevima paraliza i opasne aritmije.

Grč u listu nije dovoljan dokaz manjka kalijuma. Slične tegobe mogu izazvati dehidratacija, opterećenje mišića, manjak magnezijuma, problemi sa cirkulacijom i druga stanja. Koncentracija se proverava analizom krvi, često zajedno sa natrijumom, magnezijumom, kreatininom i funkcijom bubrega.

Kalijum kod dijareje i povraćanja

Tokom povraćanja i dijareje gube se voda, natrijum, kalijum i drugi elektroliti. Međutim, odgovarajuća nadoknada nije samo dodavanje kalijuma u vodu.

Standardni oralni rehidratacioni rastvori sadrže precizno određene količine natrijuma, kalijuma, glukoze i drugih sastojaka. Glukoza i natrijum zajednički omogućavaju efikasniju apsorpciju vode u crevima. Zbog toga samostalan kalijum-hlorid nije automatski zamena za kompletan rastvor za rehidraciju.

TG-Farm Medico kalijum-hlorid u kesicama treba koristiti isključivo prema deklaraciji ili preporuci zdravstvenog stručnjaka. Količinu praška i vode nije bezbedno menjati odokativno.

Mala deca, starije osobe i hronični bolesnici mogu brzo dehidrirati. Suva usta, smanjeno mokrenje, izrazita žeđ, pospanost, krv u stolici, visoka temperatura ili nemogućnost zadržavanja tečnosti zahtevaju medicinsku procenu.

Kalijum-hlorid i drugi oblici

Kalijum-hlorid najčešće se koristi kada je potrebna istovremena nadoknada kalijuma i hlorida, naročito kod gubitaka izazvanih povraćanjem ili pojedinim diureticima. Doza za lečenje laboratorijski potvrđene hipokalemije određuje se prema nalazu i uzroku.

Kalijum-citrat može se koristiti kod određenih vrsta bubrežnih kamenaca i poremećaja kiselinsko-bazne ravnoteže, ali takva primena zahteva medicinsku procenu i često kontrolu urina i krvi.

Kalijum-bikarbonat i druge alkalne soli imaju specifične namene i nisu zamenljive sa kalijum-hloridom u svakoj situaciji.

Kombinacije sa magnezijumom, poput K-Mag kapsula ili tečnih proizvoda sa oba elektrolita, praktične su kada je potrebna umerenija zajednička dopuna. Pri izboru treba proveriti tačnu količinu oba minerala i druge izvore magnezijuma koje osoba već koristi.

Kalijum za sportiste i nakon znojenja

Znojenjem se gubi kalijum, ali je natrijum obično dominantan izgubljeni elektrolit. Za kraću i umerenu fizičku aktivnost dovoljni su voda i redovan obrok, dok kod dugotrajnog treninga, visoke temperature ili obilnog znojenja može biti koristan kompletan elektrolitni napitak.

Samostalan kalijum nije univerzalno rešenje za grčeve nakon treninga. Potrebno je uzeti u obzir:

• ukupnu količinu izgubljene tečnosti;
• unos natrijuma;
• magnezijum i druge elektrolite;
• trajanje i intenzitet aktivnosti;
• period oporavka i sastav obroka.

Sportski proizvod sa velikim brojem miligrama nije nužno bolji ako odnos elektrolita ne odgovara stvarnim gubicima.

Zašto višak kalijuma može biti opasan?

Povišena koncentracija kalijuma naziva se hiperkalemija. Može nastati kada bubrezi ne mogu dovoljno brzo da izluče višak ili kada lekovi smanjuju njegovo izbacivanje.

Hiperkalemija ponekad ne izaziva upozoravajuće simptome pre pojave promena na elektrokardiogramu. Mogu se javiti slabost mišića, trnjenje, mučnina, usporen ili nepravilan rad srca i kolaps. Teška hiperkalemija može izazvati zastoj srca.

Povećan rizik imaju osobe sa:

• hroničnom ili akutnom bolešću bubrega;
• dijabetesom sa oštećenjem bubrega;
• srčanom slabošću;
• Addisonovom bolešću;
• izraženom dehidratacijom;
• već povišenim kalijumom u krvi.

Kod ovih stanja čak i doza koja je za zdravu osobu umerena može biti problematična.

Lekovi koji mogu povećati kalijum

Poseban oprez potreban je uz:

• ACE inhibitore;
• blokatore angiotenzinskih receptora – sartane;
• spironolakton i eplerenon;
• amilorid i triamteren;
• određene lekove protiv bolova iz grupe NSAIL;
• trimetoprim;
• ciklosporin i takrolimus;
• druge lekove koji utiču na bubrege ili aldosteron.

Osoba koja koristi terapiju za krvni pritisak, srce ili izbacivanje tečnosti treba da proveri naziv leka pre kupovine kalijuma. Nije dovoljno pretpostaviti da „diuretik izbacuje kalijum“, jer neke vrste ga gube, a druge zadržavaju.

Zamene za kuhinjsku so često umesto natrijum-hlorida sadrže kalijum-hlorid. I njih treba računati kao izvor kalijuma, posebno kod bolesti bubrega i terapije koja povećava njegovu koncentraciju.

Kako bezbedno koristiti preparat?

Kalijum koristite samo u dozi navedenoj na deklaraciji ili preporučenoj na osnovu nalaza. Nemojte kombinovati više proizvoda sa kalijumom niti samostalno menjati broj kesica ili kapsula.

Preparati mogu izazvati mučninu, bol u stomaku i proliv. Koncentrovani kalijum-hlorid može nadražiti digestivni sistem, pa način rastvaranja i uzimanja treba strogo poštovati.

Osobe sa bolestima bubrega, srca ili nadbubrežnih žlezda, trudnice, dojilje i korisnici redovne terapije treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Kod potvrđenog poremećaja koncentracije kalijuma potrebne su kontrolne analize, a suplement nije zamena za medicinsko praćenje.